Власти Шри Ланке су наводно уступиле 99-годишњу концесију кинеској компанији рад луке Хамбантота, на јужном делу полуострва, а самим тим и у непосредној близини индијских провинција Керала и Пондичери. Ова најава прати оне које се тичу отварања кинеске поморске базе на Малдивима и кинеских база у Бангладешу и Пакистану.
Индијска влада је изразила забринутост да ће овај цивилни уступак користити бродови кинеске морнарице, што ће Индију додатно закључати у бисерна огрлицакоји чини више кинеских поморских и ваздушних база које су успостављене у зони Индо-Пацифика последњих година. У Пацифику су аустралијске и новозеландске власти изразиле забринутост због разговора који су покренули између кинеских власти и представника острво Вануату да тамо распореди поморску базу, само 2000 км од аустралијске обале.
Ако се кинеско-индијско ривалство последњих година углавном решавало са копненог аспекта, уз узастопна трвења између војски две земље на Доклхамској висоравни, то је поморски аспект који представља најстратешкије питање за Индију.
Заиста, данас Индија готово да нема савезника на својим границама, док јој не мањкају противници, пре свега кинеско-пакистански савез. Штавише, чини се да се њен најмоћнији континентални савезник, Руска Федерација, постепено окреће од ње и приближава Кини, и што је изненађујуће, Пакистану.
У ствари, приступ Индијском и Тихом океану представља витално питање за водећу светску демократију, јер је то једина преостала линија комуникације у случају сукоба. И управо са ове тачке гледишта саопштење у вези са луком Хамбантота упозорава власти и индијско морнаричко особље. Изолирано, ова најава можда није од значаја, иако је ова лука стратешки позиционирана да контролише трансфере између два океана. Али стави у перспективу најаве које се тичу поморских база у Пакистану, на Малдивима, и ат Бангладеш, чини се да су у стању да направе поморску блокаду свих индијских лука.
С друге стране, отварање кинеских поморских база увек је праћено значајним економским улагањима у локалну и националну економију земље домаћина, повећањем њене економске зависности од Кине и јачањем кинеске контроле над њеним политичким властима. Тако је Бангладеш, као и Непал, недавно потписао споразуме о одбрамбеној и војној сарадњи са Пекингом.
Коначно, кинеска морнарица сада има потребне и довољне снаге да се распореди у овим лукама, са бродовима чија војна моћ није симболична, стварајући важне тачке подршке за блокирање великог дела комерцијалних рута који пролазе кроз ту област. Ове тачке се саме по себи ослањају на више ваздушних и поморских база на кинеској територији, као и у Кинеском мору, које су сада у потпуности под контролом Пекинга, упркос ономе што кажу међународне власти.
Индија покушава да реагује, а прошлог месеца је најавила потписивање споразума са властима острва Сејшелида ту такође оснује поморску базу. Али изнад свега, можемо направити директну везу између ове ситуације и хитне потребе коју је изразила индијска морнарица да јуришни бродови носачи хеликоптера, попут француског БПЦ Мистрала, такви бродови су неопходни за извођење напада са мора. Саопштење које одјекује оним које су дале јапанске власти у вези са стварање амфибијске бригаде, први пут од краја Другог светског рата, предвиђајући стратегију „прескока“ коју је применио адмирал Нимиц током рата на Пацифику.