Пре руске агресије на Украјину, већина аналитичара је сматрала, не без много објективних разлога, да је руска вишеслојна противваздушна и противракетна одбрана једна од најефикаснијих, ако не и најефикаснијих перформанси на планети. Ово је заиста повезивало неколико типова специјализованих и комплементарних система, као што су С-400 намењен противваздушној и противракетној одбрани на средњој и великој висини, С-300ПМУ за антибалистичку одбрану, Бук за средње и мале висине тактика, као и системи ТОР и Панцир за блиску одбрану. Ова одбрана, допуњена тешким антибалистичким системима А-135 постављеним око Москве…
Прочитајте чланакОзнака: Пантсир систем
На основу његовог оперативног и комерцијалног успеха, може ли се применити принцип ЦАЕСАР?
Од све војне опреме која је уживала славу у Украјини, камионски артиљеријски систем ЦАЕСАР 155 мм, који је дизајнирала и израдила француска компанија Нектер, несумњиво је један од оних који је постигао највећи оперативни успех. и која је као резултат консолидовала свој комерцијални успех. Према украјинским информацијама, 18 Цезара које је Француска послала Украјини од маја месеца би заиста уништило стотине руског наоружања и положаја, 180 различитих врста опреме. Истовремено, чини се да би само један ЦЕЗАР био уништен у борби, иако је већина…
Прочитајте чланакУкрајински дронови ухватили руску противваздушну одбрану
Два узастопна удара украјинских беспилотних летелица на две руске ваздушне базе у којима се налазе стратешки или далекометни бомбардери нашироко су коментарисана у медијима. Поред очигледног успеха Украјинаца, који су оштетили најмање два авиона, стратешки бомбардер Ту-95 базиран на Енгелс-2 и Ту-22М3 далекометни бомбардер базиран на Дјагиљеву, успели су да изврше и изузетно прецизне ударе користећи беспилотне летелице трансформисане у крстареће ракете локалне производње, без коришћења западних система наоружања. Изнад свега, ова два штрајка, попут данашњег против…
Прочитајте чланакКоја решења за суочавање са претњом лаких дронова и скитнице?
На почетку руске офанзиве на Украјину, однос снага, посебно у погледу расположиве ватрене моћи, био је толико наклоњен руским снагама да је изгледало веома тешко, ако не и немогуће, јер су украјинске снаге могле да издрже више од неколико недеља пред налетом ватре и челика која је требало да дође. Међутим, украјинска команда је успела да искористи своја расположива средства у највећој могућој мери да искористи слабости противника, као што је потреба да остане на утабаним стазама и путевима, да малтретира покретним и одлучним пешадијским јединицама, руске логистичке линије, док блокирање механизованих офанзива…
Прочитајте чланакКоја је данас руска конвенционална војна моћ?
2015. године, позивајући се на руске војне интервенције на Криму и у Сирији, председник Б. Обама је изјавио да Русија није ништа друго до регионална сила у опадању. Данас, док је Москва окупила скоро 100.000 људи на границама Украјине, руски председник Владимир Путин верује да је војна моћ његове земље довољна да му омогући да европским земљама наметне чврсте услове у погледу будућности свог суседа. С обзиром на дискреционо право свих европских сила по овом питању, јасно је да ни за једну од њих Русија данас није занемарљива војна сила, а чак и тада...
Прочитајте чланакУз адмирала Накхимова, Русија ће 2023. имати најмоћнију наоружану крстарицу
Совјетске нуклеарне крстарице класе Киров су се, када су ушле у службу 1980. године, сматрале најмоћнијим морнаричким површинским јединицама које постоје, са изузетком носача авиона, и приморале су америчку морнарицу да поново пусти у рад 4 бојна брода класе Мисури из Другог светског рата, како би покушала да избалансирати ствари. Тешко наоружани, са нуклеарним погоном и посадом од 800 официра и морнара, ови бродови су имали неупоредиву ватрену моћ све до распада Совјетског Савеза. Током наредних 30 година, две крстарице, Киров преименован у Адмирал Ушаков, и Фрунзе преименован у Адмирал Лазарев, су пензионисане...
Прочитајте чланакКако ће Су-57 постати средиште руске интегрисане ПВО?
Интегрисана противваздушна одбрана Русије данас је, готово једногласно, једна од најефикаснијих у свету. Интерно и координисано имплементира системе комплементарних перформанси, као што су системи забране дугог домета С-400, системи средњег домета Бук и С-350 и системи кратког домета ТОР и Панцир, тј. да у сваком тренутку представи хомогеност у одбрани коју је тешко замерити. Такође сарађује са елементима противваздушне одбране, као што су авиони раног упозорења Бе50, ловци Су-27 и Су-35, пресретачи Миг-31,…
Прочитајте чланакАмеричка војска шаље у Немачку прву блиску противваздушну одбрану Стрикер М-СХОРАД
5 година. Ово је време које је прошло између хитног позива америчке централне команде у Европи, Европске команде САД, за мобилни противваздушни и противракетни одбрамбени систем, до испоруке првих возила Стрикер М-СХОРАД у 5. батаљон 4. противваздушног артиљеријског пука 10. армије САД са седиштем у Ансбаху у Баварској. До лета 2021. батаљон ће добити 32 М-СХОРАД-а који ће чинити његов инвентар, враћајући америчким механизованим снагама распоређеним у Немачкој капацитет самоодбране у овој области који је у великој мери еродиран од повлачења препотопних Цхапаррал система и од неколико француско-немачких Роланда 2 које су купиле Сједињене Државе...
Прочитајте чланакНемачка жели европски блиски програм ПВО СХОРАД
Блиска противваздушна одбрана је неспорно једна од великих рањивости модерних европских армија. После 30 година асиметричних сукоба током којих ваздушна претња није постојала или је контролисала само ваздушна сила, западне оружане снаге су постепено виделе своје противваздушне системе кратког домета из Хладног рата, као што су француско-француски Роланд Герман, или британски Рапиер, повучен из употребе, понекад да би био замењен пешадијским противваздушним ракетама кратког домета као што су Мистрал и Стингер. Међутим, ако ове ракете заиста дају правовремени одговор за ангажовање авиона, оне, међутим, не нуде никакав напредни систем за детекцију који омогућава...
Прочитајте чланакСа Скирангер-ом 30, Рхеинметалл се позиционира на СХОРАД системима у Европи
Са повратком претње од такозваних сукоба високог интензитета, односно супротстављања тешко опремљеним армијама и приступа напредним технологијама, многе европске армије су поново биле заинтересоване за блиске противваздушне одбрамбене системе, односно СХОРАД (Противваздушна одбрана кратког домета) за Енглески акроним, како би се могле заштитити мобилне снаге и осетљива места од борбених авиона, хеликоптера или крстарећих пројектила. Али централна улога коју су азербејџанске снаге имале дронове и лутајућа муниција током рата у Нагорном Карабаху 2020. године истакла је хитност…
Прочитајте чланак