Ознака: Владимир Путин

Рат у Украјини пореметио је руско војно програмирање

Од 2012. године, повратак Владимира Путина у Кремљ и долазак Сергеја Шојгуа у Министарство одбране, руски војни програм, организован кроз вишегодишње програме под називом ГПВ, био је у средишту напора да се обнови војска Москве. . Последњи ГПВ, започет 2017. године, требало је да омогући руској армији да консолидује своју дигиталну и технолошку надмоћ над својим потенцијалним противницима, са годишњим буџетом од 2.000 милијарди рубаља, односно 30 милијарди евра сваке године посвећених набавци нове опреме и модернизацији. опреме у служби. Тако је било пре нешто више од годину дана, када је…

Прочитајте чланак

Русијом се шири баук опште мобилизације после Божића

После 9 месеци војне специјалне операције која је требало да траје само недељу дана, десетина хиљада мртвих и више од половине њених фронтовских јединица уништених, руске власти се боре да пронађу решења како би покушале да преокрену катастрофалну ситуацију својих армија. у Украјини. Суочене са украјинским трупама ношеним низом победа, челичним моралом и све бројнијом и ефикаснијом опремом Запада, московске војске ангажоване у ономе што је и даље специјална војна операција у дискурсу Кремља, више не успевају да преузму иницијативу и боре се да обуздају …

Прочитајте чланак

Хоће ли Кина повећати своју подршку Русији пред Украјином?

Од почетка руске офанзиве у Украјини 24. фебруара, кинеске власти су задржале став добронамерне неутралности према Русији. У складу са званичним кинеским ставовима на међународној сцени, Пекинг је више пута позивао на поштовање граница и територијалног интегритета држава, као и на решење путем преговора. Поводом XNUMX. конгреса Комунистичке партије Кине, који је потврдио држање Си Ђинпинга у партији, а тиме и над земљом, овај други је ипак значајно ојачао своју реторику у односу на Сједињене Државе и Запад у целини, посебно на тему Тајвана, и најавио да ће напор…

Прочитајте чланак

Руска мобилизација могла је знатно премашити најављених 300.000 људи

Како би се изборио са тешким губицима забележеним од почетка сукоба у Украјини, Владимир је 21. септембра најавио делимичну мобилизацију 300.000 мушкараца старости од 18 до 49 година. Према најавама руског лидера и његовог министра одбране Сергеја Шојгуа, радило се пре свега о мобилизацији људи са недавним војним искуством (-5 година), уз одбацивање идеје о општој мобилизацији, блиско повезаној са сам концепт рата, који се коси са наративом Кремља који од почетка сукоба говори о специјалним војним операцијама. Многа сведочења на руским друштвеним мрежама показала су…

Прочитајте чланак

Делимична мобилизација и нуклеарно оружје, да ли треба да се плашимо изјава Владимира Путина?

Од јутрошњег говора Владимира Путина на руским јавним каналима, велико узбуђење завладало је европским медијима, а самим тим и јавним мњењем у целини. Суочен са оним што се сваког дана све више појављује као оперативни ћорсокак, руски председник је најавио 3 кључне мере како би покушао да преокрене ситуацију у своју корист у Украјини и Европи. Ова јавна изјава руског председника, коју је неколико минута касније подржао и министар одбране Сергеј Чојгу, донела је нову етапу у овом рату који је почео 24. фебруара, подижући баук...

Прочитајте чланак

5 изненађујућих открића о руској војсци у Украјини

Једва недељама пре почетка руске офанзиве у Украјини, пољска штампа је поновила резултате веома узнемирујуће симулационе вежбе. Назван „Зима-2020“ (зима 2020.), показао је да ће руска офанзива на Пољску довести до пада Варшаве за само 4 дана, а све кључне тачке земље за само недељу дана. Четири недеље касније, руске снаге које су водиле офанзиву на Кијев биле су блокиране у предграђу града и претрпеле су веома тешке губитке од веома борбене, али још увек лоше опремљене и неорганизоване украјинске војске. Месец дана касније Москва је одлучила...

Прочитајте чланак

Зашто руска подморница Белгород и нуклеарно торпедо 2М39 Посејдон ништа не мењају?

Поводом кампање за руске председничке изборе 2018, одлазећи председник Владимир Путин изазвао је извесну омамљеност на Западу јавним изношењем одређених „револуционарних“ војних програма, који би требало да дају одлучујућу предност руској армији у наредној деценији. доћи. Међу овим програмима, ракете РС-28 САРМАТ ИЦБМ и хиперсонична једрилица Авангард треба да уђу у употребу ове године, док је ваздушна хиперсонична ракета Кинзхал већ опремила неке Миг-31К модификоване од 2019. Крстареће ракете на нуклеарни погон Буревестник има више или мање пао у заборав. Што се тиче тешког торпеда на нуклеарни погон...

Прочитајте чланак

Најавом испоруке ракета Искандер-М Белорусији, В.Путин покреће нову велику кризу у Европи

НАТО и Руска Федерација су 1997. године потписали билатерални споразум којим су се две стране посебно обавезале да неће проширити своје одговарајуће тактичке способности нуклеарног удара изван постојећег формата. Другим речима, НАТО се обавезао да неће распоређивати нуклеарно оружје изван 5 земаља које учествују у заједничком одвраћању Алијансе (Немачка, Белгија, Италија, Холандија и Турска), док се Русија обавезала да неће распоређивати нити преносити своје нуклеарно оружје ван својих граница. Наиме, када је током новог састанка са белоруским колегом Александром Лукашенком, руски председник Владимир Путин објавио да је Русија…

Прочитајте чланак

Сједињене Државе страхују од тривијализације руске и кинеске „уцене за одвраћање“

Једва неколико дана након почетка војних операција у Украјини, Владимир Путин је наредио, на начин који је веома публициран, свом начелнику штаба и свом министру одбране да руске стратешке снаге ставе у стање високе приправности, као одговор на прву рунду санкција од САД и Европа против Русије као одговор на ову агресију. Од тада, Москва је у више наврата понављала своје стратешке претње у покушају да спречи мешање Запада у текући сукоб и да пружи све већу подршку Украјинцима. Ако ово није спречило САД, Велику Британију и многе европске земље да испоруче наоружање...

Прочитајте чланак

Хоће ли Русија изгубити војску у Украјини?

Од војне интервенције у Грузији 2008. године, руска конвенционална војна моћ била је моћно оруђе у служби Кремља, како за застрашивање својих суседа, тако и за враћање Русије на чело међународне геополитичке сцене. Успеси забележени на Криму, а потом и у Сирији створили су ауру моћи која је омогућила Москви да се у неколико наврата наметне у Европи, али и у Африци. Ова иста конвенционална моћ, подржана огромном силом одвраћања руског нуклеарног арсенала, у великој мери објашњава понекад бојажљив став западњака у подршци Украјини током првих недеља сукоба, када је врло мало њих веровало да...

Прочитајте чланак
Лозинка заборављена
Молимо унесите своју адресу е-поште или корисничко име испод.
 
Идентификација