Може ли Француска отворити врата Белгији да се укрца у СЦАФ програм?

Пре неколико дана, док га је сенатски комитет за одбрану и спољне послове испитивао у оквиру испитивања Закона о војном програмирању 2024-2030, извршни директор Дассаулт Авиатион, Ериц Траппиер, снажно је изразио своје противљење другим европским партнерима придруживање програму СЦАФ. Према његовим речима, индустријско дељење око овог програма је већ довољно сложено и тешко га је уравнотежити са Немачком и Шпанијом, док би нови партнери целу ствар само учинили још нестабилнијом, уз ризик да изазову њен колапс.

Пре свега, узимајући за пример Белгију, Ерик Трапијер је истакао да је ова земља, за коју знамо да је склона да се укључи у програм, изабрала да се опреми Ф-35А, а да Ф-35А замени своје Ф-16 , те да као такав није показао посебну приврженост настанку европске стратешке аутономије у питањима одбране, као и очувању вештина европске одбрамбене ваздухопловне индустрије.

Очигледно, ова декларација, која је била веома недипломатска у устима једног од најутицајнијих индустријалаца у Европи, није била веома популарна широм Кијеврена, а многи гласови, укључујући и унутар армија, били су увређени ставом који је изразио француски извршни директор.

Истина је да ако је Брисел 35. арбитрирао у корист Лоцкхеед-Мартиновог Ф-2018А, на штету Typhoon, Грипен или Rafale Европљани, белгијске власти су уложиле значајне напоре, посебно у области одбране, да умире гнев Париза.

Тако су, само неколико дана након најаве набавке америчког ловца, Брисел и Париз најавили покретање програма ЦаМо, кроз који би копнене оружане снаге две земље постале савршено интероперабилне, посебно кроз набавку за Белгијска војска од 382 возила Гриффон и 60 Јагуар, са свим информацијама, испоручена од 2025.

Неколико месеци касније, белгијска и холандска морнарица повериле су конзорцијуму који су формирали белгијска ЕЦА и француска поморска група са мандатом да дизајнирати и изградити 12 великих борбених бродова против мина, 6 по земљи, уговор од 2 милијарде евра. Недавно је Брисел још једном обновио своју посвећеност француско-белгијској интероперабилности, наручивши 9 топова ЦАЕСАР НГ, ред који ће накнадно бити повећан на 28 моторних топова у јулу 2022.

Са белгијске тачке гледишта, у ствари, ако је предност заиста дата Ф-35 2018. године, што је одлука у великој мери условљена посвећеношћу интероперабилности са холандским ваздухопловним снагама које су већ опремљене овим авионом, земља је показала, од тада, сву своју одлучност да ојача настанак европске стратешке аутономије, а посебно приближавањем француској одбрамбеној индустрији.

Штавише, а то је далеко од занемарљивог, белгијске власти тврде да никада нису добиле званичну понуду Француске за замену њених Ф-16, што је једини француски предлог у овој области који је урађен Флоренс Парли, тадашња министарка оружаних снага, током састанка са њеним белгијским колегом у мају 201.8.

Било да је формализована или не, мало је вероватно да је француску понуду заправо разматрала белгијска влада, а посебно тадашњи министар одбране Стивен Вандепут, ватрени бранилац америчког апарата. То је и разлог зашто Дассаулт оправдава да није пратио.

Међутим, стављајући тачку на све догађаје и одлуке које су се низале од 2018. године у вези са француско-белгијском одбрамбеном сарадњом, чини се да је ситуација вероватно нијансиранија него што је представио Ериц Траппиер, чак и ако овај други има објективне разлоге да обузда индустријско учешће око СЦАФ програма у 3 почетне земље.

Штавише, вероватно је да се Дассаултово чврсто противљење снажним захтевима Брисела, поновила је пре неколико дана белгијска министарка одбране Лудивин Дедондер, да се придружи програму СЦАФ, могло би да погорша тренутну динамику у копненим и поморским доменима. Можемо ли у овом случају побећи из овог самосталног зачараног круга од стране актера сигурних у своја права?

Остаје да се прочита 75% овог чланка,
Претплатите се да бисте му приступили!

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 6,90 €.

Пријава за билтен